MainMenu

x
Luka  Vladisavljević Đuđa

Luka Vladisavljević Đuđa

07.08.2017.

Avanture jednog šesnaestogodišnjaka

Sve je počelo kada sam ustao sa velikom željom da odem do grada da “okinem” koju fotkicu. Operi zube, navuci šorc, majicu, obuci gilje, pokupi fotoaparat i kreni brate! I spakuj Mini Mini Plazmicu u ranac, trebaće ti.

Prvo sam otišao do Kneza da pokupim ortaka, pa smo otišli na Mostar.

Popili kafu usput, popeli se na vrh Mostara i počeo sam da ga fotkam.







Sve je išlo po planu pa smo tamo brzo završili i otišli do PCAXE studija.

Isfotkali se u podrumu, gde sam bukvalo umro od smeha kad se Wixa uplašio od udara vrata u podrumu. Scena je zaista delovala kao iz horor filmova a to je bio samo Dule koji je izlazio is studija. Wixovu facu je nemoguće opisati i tu scenu prepričati, neke stvari je neophodno doživeti.





Oko 19h sam odlučio da odem van grada malo nakon što završimo fotkanje. Mnogo sam se zaljubio i želeo da posetim devojku.



Jedini problem je što ona ne živi u Beogradu nego u Pazovi. Ali sam shvatio da se jednom živi i odlučio da krenem. Seo sam u taxi, zakasnio na prvi bus koji sam imao za sekudnu i otišao sledećim za Pazovu. Problem je bio što moj bus stiže u 21:50 a poslednji bus za nazad kreće u 22:30. Posle dugog ubeđivanja, uspeo sam da ubedim kevu da dođem prvim jutarnjim.



Otišao sam joj u kafić u kom radi, jer sam hteo da je iznenadim a ona nije znala da dolazim. Taj osećaj kada sam je video i zagrljaj ne mogu da vam opišem. Kad joj se završila smena, pomogao sam joj oko zatvaranja.  Ona me je nakon toga zagrlila i prvi put poljubila. Ništa ne može da nadmaši ovaj osećaj.



Malo sam ispao glup, da sam joj javio, došla bi po mene. Ali da skratim priču ostao sam do 06:00 u Pazovi, seo na prvi bus za Beograd. Tu se moja priča za taj dan završava a i ovaj tekst!

Peace out!