MainMenu

x
PC AXE

PC AXE

06.07.2017.

BTF 2017 retrospektiva

Završio se treći po redu mtsBTF. Najveći festival jutjub kulture u regionu. Kada god izgovorim “festival” to deluje tako obično… BTF je mnogo više od toga!

Neću vas kroz ovaj tekstu “daviti” kako sam se proveo na BTF-u, to je ukratko nezaboravno iskustvo, a tu količinu pozitivne energije treba osetiti uživo, zabava je na svakom BTF-u zagarantovana.



Želim da Vam ispričam šta je na mene ostavilo najveći utisak ovoga puta.



Kao jedan od autora festivala, imam informaciju više u odnosu na sve ostale učesnike. Od samog početka vizija je bila od BTF-a napravimo porodičan događaj, i da smanjimo generacijski jaz između dece i roditelja – da deca uče od roditelja, ali i da roditelji uče od dece.



To nije ni malo lak zadatak, jer “mama i tata smaraju”, a roditeljima prolazi kroz glavu “dok si pod mojim krovom…”.



Međutim, velika je istina da najbolje prijatelje imate upravo u svojoj deci, odnosno roditeljima! Ne postoji čistiji potencijal u međuljudski odnosima od odnosa deteta i roditelja.



Sa svojih skoro 36 godina sam u stanju da u potpunosti razumem roditelje, između ostalog jer sam otac dvoje maloletne dece, sa druge strane omladinu isto u potpunosti razumem, pre svega jer sam jutjuber, a jutjub na Zapadnom Balkanu prate aktivno mahom mlađi tinejdžeri.



Kada god čujem od starijih rečenicu “ove današnje generacije su bezveze, u moje vreme je to bilo bolje”, sa svim što sam ja naučio od publike, osetim istog momenta potrebu da objasnim da današnja deca dobijaju daleko više informacija od nas starijih u istom životnom dobu. Zapravo, toliko više informacija da kada bi nekog od nas sa svojih 10 godina vremeplovom bio prebačen u današnju 2017. verovatno bi mu instant eksplodirala glava. Karikiram, naravno, ali jednostavno rečeno, u moru svih tih informacija, današnja deca ipak uspevaju da izaberu one najbitnije. Kroz razgovore sa svima njima sam shvatio da su pametniji od moje generacije. Danas skoro svako dete zna da edituje video ili da radi u Photoshopu. Mobilne uređaje i društvene mreže koriste tako prirodno, kao što sam ja držao klikere, a složićete se da je kliker ipak dosta jednostavniji :).



Roditelji sa druge strane imaju životno iskustvo, koje bi hteli da prenesu na svoju decu, i da im na taj način pomognu da lakše prebrode sve sumnje i strahove.  Poćiću od sebe, ja iskreno iz početka nisam kapirao “fidget spinner”, ali sam se onda setio da sam ja kao klinac gajio Tamagočija. Kada to ispričate nekom detetu gleda vas bledo – “Šta? Gajio si digitalnog ljubimca a tripovao da je pravi”. Onda im ja objasnim da je to stvaralo kod dece osećaj odgovornosti, a onda oni meni objasne da fidget spinner pravi bolju motoriku kod dece – probaj da ga zavrtiš samo sa jednom šakom, shvatićeš da to nije lako.



U prevodu, da bi bilo ko bilo koga razumeo u potpunosti potrebna je komunikacija.



Kakve sve ovo veze ima sa BTF-om? Paneli ;)



Na ovogodišnjem BTF-u smo napravili gomilu edukativnih panela u kojima smo želeli da smanjimo generacijski jaz između roditelja i dece. Ispostavilo je da su paneli bili pun pogodak, jer je ove godine mala sala Sava Centra uvek bila puna. Vodile su se ozbiljne diskusije, a deca i roditelji su se bukvalno utrkivali ko će postaviti više pitanja, a svi zajedno su sa jutjuberima na kraju ipak našli zajendični jezik.



Da pojasnim, svi su se bolje razumeli, jer su otvoreno komunicirali, a to je uvek najbolji način. Ispričaću Vam jednu anegdotu sa panela na kome sa bio moderator. Panel je nosio ime “Roditelji i jutjub”. Na panelu su učestvovali: Amir Hadžić, G-Bros, Cone, Mirjana Vladisavljević (direktor BTF-a) i ja.



Jedna devojčica je u jednom momentu pitala nas jutjubere da joj objasnimo zašto njoj roditelji ne dozvoljavaju da bude jutjuber, iako su joj dozvolili da dođe na BTF. Pokušavali smo svi sa pod pitanjima da dođemo do razloga, ali iskren da budem nismo uspeli da dođemo do konkretnog zaključka. Rekla nam je da ona živi za jutjub, ali da nju roditelji ne razumeju.



Amir je onda ispričao svoju čuvenu priču (dao je otkaz u kompaniji u kojoj je radio da bi došao na BTF jer nisu hteli da mu daju godišnji odmor). Zatim je objasnio da njega otac isto nije razumeo kada je počeo da snima klipove, štaviše, mislio je da je sin “prolupao”. Sve dok jednog dana nije otišao sa Amirom u banku u kojoj je Amir unovčio prvi ček. Ni njemu nije bilo jasno šta to Amir radi, ali taj ček, i taj novac, to mu je bilo jasno. Uglavnom, Amir je ukratko ispričao svoju priču, a dok je pričao sve vreme mu se pogled gubio u daljini, a onda je usledilo veliko finale. Pogledao je devojčicu direktno u oči, uperio prstom u nju, napravio dramsku pauzu, i rekao: Ovo je moja priča, siguran sam da ti možeš bolje!



Iskreno, pustio sam suzu u tom momentu, a ako je mene to dotaklo, siguran sam da će ta devojčica to pamtiti do kraja života. Ja sam kao klinac imao svoje heroje, koji su me motivisali da postanem sve ono što sam danas. Ponekad je potrebno samo da te neko jednostavno ohrabri i motiviše! Deci je to najviše potrebno!



Zato je BTF mnogo više od festivala!



 



Dušan Srbljak